Дринкини планинари настављају поход у нове авантуре у другом полугодишту. Овога пута су се трећаци прикључили већ искусним четвртацима и петацима у једном хладном зимском дану. Имали смо среће да сунце огреје и нас и пределе које је по ко зна који пут ове зиме у бело осликао снег. Водопад Велики бук изгледао је величанственије због бројних ледених украса начичичканих са свих страна. Деловало је да ће успон од водопада до пећине обесхрабрити почетнике али су они некако најлакше савладали шумске стазе и међу првима стигли до одредишта. Успут су добили задатак да ослушкују и осматрају природу, сарађују са другарима и тиму и пронађу ‘трофеје’ односно уобичајене ствари из природе(шишарку, рупу коју је детлић направио, разнобојне стене, камену ограду, маховину и слично). Ресавска пећина која је стара 80 милиона година никога није оставила равнодушним. Било је оних који су се прибојавали да ће се успавани слепи мишеви магично пробудити, полетети и заплести у коси па су својом вриском нарушили сан ових слатких створења. И поред бројних пређених километара остало је снаге за надметање у претходно осмишљеним спортским играма. По први пут смо били у рударској варошици Ресави у којој свако зна свакога, па су локалној деци били занимљиви дошљаци, а нама бројни штенци који су се затекли у близини ресторана и које смо тешка срца оставили.
Те 1963. године под кровом школе нашло се 1210 ученика. Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући амбициозним, вредним, полетним, професионално јаким професорима и учитељима, постали и остали заљубљени у своју школу.