Једна од наших најдражих традиција на часовима енглеског језика зове се Message in a Bottle. На почетку петог или шестог разреда, ученици пишу писмо – сами себи у будућности. Те поруке чувамо до краја осмог разреда, када заједно отварамо „боце” и читамо шта су себи тада поручили.
Отварање писама је сваке године посебан догађај. Било је много смеха, изненађења, неверице, али и емоција – понеко је и заплакао. Неки су писали о својим сновима и страховима, неки о свакодневним догађајима који су им тада били важни, а сада звуче забавно или наивно.
То је један од оних тренутака које сви памте. И, наравно, не забораве – већ годинама нас пред крај осмог разреда подсећају: „Наставнице, кад ћемо да отворимо она писма?”
