„Како је лепо читати” су радионице читања наглас у школској библиотеци које се реализују у сарадњи са родитељима ученика првог разреда већ неколико година. На овим часовима разговора о књигама које су родитељи ученика волели у детињству или о књигама које читају са својом децом, ученици активно учествују и уче кроз забаву. Радионице трају један школски час. Родитељи примењују различите технике читања и радионичарског рада. Ученици добијају задатке и тумаче дела уз помоћ родитеља, учитеља и библиотекара. Радионице су веома успешне и доносе радост дружења и заједништва. Ученици боље упознају родитеље својих другара који се одлично припреме за овакве сусрете. Породица и школа су на истом задатку.
У уторак, 7.11.2023. године, реализована је прва радионица у овој школској години са ученицима одељења 1/1. Учитељица Нела Гајић организовала је час на коме је Марија Ђорђевић, Бодинова мама, ученицима представила књигу „Јежева кућица” Бранка Ћопића. Марија Ђорђевић је разговарала са ученицима о важности читања. Открила је да је ову књигу заволела у детињству као и многи њени другари када су заједно одлазили у библиотеке и размењивали читалачка искуства. Ученици су учествовали у веома подстицајном разговору о јунацима и радњи књиге, а на крају су добили домаћи задатак и изразе своје утиске кроз илустрације.
У среду, 15.11.2023. године, радионицу је водила Драгана Илић, Нинина мама, која је ученицима представила књигу „Најлепше песме за децу”. Својеврсна антологија обухвата преко 400 песама наших најпознатијих песника. После уводног разговора, уследило је изражајно читање песме „Замислите” Душана Радовића, која је Драганина омиљена песма из детињства. Она је замолила ученике да кратко ликовно представе шта су замислили док им је читала песму. Зачас је настала изложба ученичких радова и сјајних идеја. Ученици су потом желели да чују и песму „Страшан лав” која их је такође одлично инспирисала да искажу своје емоције о овој песми. Уследио је разговор о изузетној песми Драгана Лукића „Фифи” и „Промућурној песми” Драгомира Ђорђевића.
Најављено је још радионица на радост свих учесника.
Те 1963. године под кровом школе нашло се 1210 ученика. Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући амбициозним, вредним, полетним, професионално јаким професорима и учитељима, постали и остали заљубљени у своју школу.